Dragi Bane,

nadam se da si dobro..

Setih se večeras nesto..

Kada sam pre nekog vremena bio u St Peterburgu da imam nešto zanimljivo..

Tamo sam obišao jedan muzej kosmonautike, koji jeste da je mali ali je meni lično pružio mnogo zadovoljstva.

Uživao sam u njemu celih par sati gledajući eksponate i prisećajući se nekih davnih dana kada sam kao klinac to sve pokušavao da shvatim i da pratim.

Rekonstruisana soba Mendeljejeva..

Jadni ali u to doba vredni instrumenti za prve pokuse.

I onda ..

Kao da sam ušao u samu istoriju..

Primerci motora koji su korišteni na raznim raketama.

Ono što je nekada bila najstrože cuvana tajna se našlo pred mojim očima, i jos više pred mojom memorijom..

Polako sam se prisećao dana kada sam o svemu mogao samo da naslućujem u svom detinjastom ali maštovitom svetu.

Raketni motori serije RD..

Razni..

Koliko su samo prvi bili jednostavni, a koliko su samo oni kasnije, bili komplikovani..

Da čovek ne poveruje , pa da je to sve jos i stvarno radilo i letelo..

Pravo čudo..

I nije mi onda nejasno zasto su Amerikanci mogli samo, baš kao i ja nekada, da maštaju o ruskim raketnim motorima..

Na kraju tu je i jedna kpsula za tri čoveka u koju mislim da ne bi ni sam stao. Letela je u misiji koja je donela susret dva sveta, susret sa američkim SKYLABOM.

Hahaha..

Ma ja imam više instrumenata na mom zmaju nego što su oni imali u toj kapsuli.

Svaka im čast. Ma skidam im kapu..

Svakako i poster svih ruskih kosmonauta na čelu sa Gagarinom.

I kada sam mislio da će to biti vrhunac zadovoljstva, e pa prevario sam se..

Po ceo dan je, tu nedaleko, iznad moje glave leteo jedan MI-8 pa sam pošao da vidim o čemu se radi.

Prepravljeni MI-8 u luksuznu varijantu helikoptera za razgledanje, za civile naravno.

I nekadašnji vojni pilot, opet naravno.

I (opet) nekadašnji , ali još uvek sa avijatičarskom kapom i nekoliko zlatnih zuba (na fotki se ne vidi ali veruj mi na reš da je tačno)  vazduhoplovac, a sada samo pomoćno osoblje koje cepa karte na ulazu , kao i što podmeće podmetače ispod točkova.

Možda više nije mlad, ali očigledno nemože bez mirisa utrošenog goriva.

I kada je pilot - kapetan tog MI-8 cuo da sam ja iz Srbije, to je bio momenat kada sam prvi put video da neko toliko otvorenog srca i iskreno voli ovaj nas napaceni narod. Naravno nije mi dozvolio da kupim kartu za let, vec sam bio njegov pocasni gost u helikopteru. Moram da primetim. Dosta sam se u zivotu navozao sa raznim , MI-8 helikopterima, ali ovo je prvi u kome se nije osetio kerozin, naprotiv mirisao je prijatno i bio cist.

Isto tako prilikom  leta, nije bilo onoga na cega sam ja navikao u toj cuvenoj ruskoj letelici, a to je vibracija od elise. Njih skoro uopste da nije bilo. Let pravo zadovoljstvo. 

Uostalom.

Pa ko ce bolje da nasteluje i  podesi  MI-8 od samih Rusa ???

Sledilo je jos jedno iznenadjenje na putu ka kuci..

Na aerodromu Pulkovo u St Peterbugu sam pri rulanju aviona sa kojim sa leteo, ugledao cuveni Antonov 124 koji je lezao na pisti dok su ga utovarali.

Da li je sve moglo da bude lepse i bolje?

Ne verujem ..

Ma prosto me je zao da ovo sve ostane moja mala tajna, pa sam zato resio da je podelim sa svima koji vole plavo nebo , a jos ako su stariji da se malo prisete nekih davnih dana , bas kao sto sam i ja.

                                                     Srdacan pozdrav..

                                                                                     Milan