Poštovani gospodine,

         Drago mi je što se našao neko da se prihvati posla da obradi noviju istoriju našeg vazduhoplovstva, koja obuhvata i istoriju zmajarstva.

Mogu vam pomoći oko zmajarstva u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu jer sam u tom ili učestvovao ili bio svedok. Trebaće mi vremena da vam to detaljno napišem ali u kratkim crtama u Novom Sadu je sve počelo 1978. godine. Više ne pamtim datum ali se sećam da su me pozvali u Aeroklub «Heroj Pinki» u Novom Sadu, gde sam bio sekretar predsedništva. Objasnili su mi da su vrlo ugledni članovi kluba Đorđe Munk i Mihajlo Benka predložili da treba da razvijamo zmajarstvo i da uz postojeće osnujemo i zmajarsku sekciju. Mišljenje rukovodilaca aerokluba je bilo da je zmajarstvo nekakav ekspiment i moda, koja je možda i opravdana u planinskim krajevima ali bi to kod nas, gde nema planina, bilo suviše marginalno da bi se aeroklub time bavio. Kako su Munk i Benke bili stari i ugledni ljudi a ja sam ih poznavao, zamolili su me da ih posetim i na fin način ubedim da sa tim idejama ne izlaze pred predsedništvo i da se ne osniva zmajarska sekcija. Nazvao sam Munka i posetio ga u njegovom stanu a on mi je pokazao ogroman broj isečaka iz stranih novina i nekoliko knjiga o tada bezmotornim zmajevima i ja sam se nakon višesatnog razgovora od njega vratio u aeroklub, ubeđen da sekciju treba formirati.

      U to vreme u Sloveniji se zmajarstvom bavilo više ljudi a među njima je bio i Slavko Šorn, koji je držao neku vrstu škole zmajarstva. U januaru 1979. godine prva četvorica Novosađana, među kojima sam bio i ja, su na obuci kod Šorna. Obuka je trajala samo dva dana 20. i 21. januara nakon čega  dolazimo u Novi Sad sa dva bezmotorna zmaja i organizujemo letenje na Titelskom bregu. Grupa je rasla i na Titelski breg smo išli svakog vikenda. Tokom sledeće zime našao sam u nekom, mislim ruskom modelarskom časopisu, plan tada savremenog zmaja i tokom zime sam ga uz pomoć Branislava Obradovića i Branislava Marinkova napravio. Ovim zmajem sam uspešno leteo tokom proleća 1980. godine.

     Dok sam pravio zmaja Munk me je ubeđivao da napravim donji postroj i na njega stavim motor i elisu i da sve preradim u motornu letelicu. Razmišljao sam o tome, pa sam čak našao i crtež čitave konstrukcije u ruskom časopisu ali nisam imao para da finansriram i izradu krila i motornog postroja. Kada je video da ja nemam para, Munk se obratio Stevi Preradoviću iz Beške koji je odmah prihvatio ideju i već u proleće 1980. je napravio svog zmaja na motorni pogon. Kako letelica nije htela da poleti mislili su da je to zato što nemaju iskustva u letenju pa su pozvali mene da je isprobam. Čim sam video konstrukciju, posumnjao sam u mogućnost da leti jer je motor imao samo 50 ccm i sasvim malo snage. Stvar sam isprobao na ravnom i na nizbrdici ali ništa nije pomoglo. Pozvao sam Marka Bajića koji je bio stručnjak za friziranje motora ali i kada je motor frizirao do krajnjih granica, nista se nije bitno promenilo. Savetovao sam Stevi da promeni motor i on je već u maju imao donji postroj da motorom od «trabanta» dok mu je elisu napravio Munk. Nažalost Munk nije dobro proračunao elisu a i zmaj je bio loš i ni tada nije hteo da leti i jedino sam uspevao da se na jakoj nizbrdici podignem neznatno iznad tla. Tada sam doneo mog zmaja koji smo montirali na stevin donji postroj i  6. septembra 1981. godine, nakon kratkog zaleta uspeo sam da  poletim ali sam na sletanju polomio točak jer su točkovi bili skinuti sa bicikla i bili vrlo nežni. Steva se strašno zabrinuo i rekao da ne želi da više eksperimentiše, dok sve ne ojača, jer se plašio da ću stradati.

       Tada sam već uspeo da skupim pare i osnujem ekipu, pa smo u Novom Sadu napravili dobar donji postroj s motorom iz «trabanta». Đorđe Munk je napravio elisu koju je proračunao Branislav Marinkov, dok su u izradi konstrukcije dali svoj doprinos Steva Mančevski i još nekolicina čijih imena sada ne mogu da se setim. Prvu probu letelice smo obavili u Rumenci na poljoprivrednom aerodromu ali nisam zebeležio datum. Mislim da je bilo u jesen 1981. ili rano proleće 1982. godine, ali nije problem da nađem ljude i saznam datum. Stvar se pročula i pozvani smo da demonstriramo let motornog zmaja na aeromitingu, koji se održavao svake godine oko 25. maja na Aerodromu Čenej, kraj Novog Sada.

       Zmaja smo prebacili na aerodrom 22. maja 1982, godine i tada sam napravio probni let koji je snimio kamerom jedan pilot i koliko mi je poznato on i danas poseduje film. Rečeno mi je da tokom aeromitinga mogu samo da rulam i napravim nekoliko skokova visine do tri metra, kako ne bih mogao biti optužen da letim neregistrovanom letelicom. Tako sam i uradio i to su snimili mnogi fotoreporteri i videli mnogi Novosađani jer je aeromitingu prisustvovalo više hiljada ljudi. Ako se dobro sećam tekst i fotografije o tom nastupu motornog zmaja su objavljeni u listu «Front».

     Nakon toga sam učestvovao u konstrukciji zmaja za vojsku. Ceo projekat je vodio Mladen Momčilović. Značajan deo konstrukcije je proračunao Mile Lekić. Ja sam učestvovao u prvom delu izrade, ali sam tada prešao na posao u Sremsku Mitrovicu, pa je sve završio Đorđe Munk a mene su pozvali samo na probu. Nešto nije bilo u redu sa elisom a i vojska nije bila oduševljena pa smo odustali a nisam zapisao tačne datume kada su fotosi vojnog zmaja snimljeni.  

    Negde u leto 1984. prelazim na posao u Sremsku Mitrovicu.Tamo sam upoznao Miću Stanojevića i sa njim sam napravio motornog zmaja sa mašinom iz «trabanta». Ovi zmajem smo uspešno leteli  tokom 1985. godine na Aerodromu Veliki Radinci kraj Sremske Mitrovice. O ovome je TV Novi Sad snimila film koji sam prebacio na CD i uspeo sam da ga do danas sačuvam. Poštovani gospodine ovo je najkraći prikaz i rado ću se prisetiti detalja i razgovarati sa ljudima kako bih kompletirao priču i prikupio materijal, ali mi za to treba vremena. Morao bih detaljno proveriti sve datume i imena i prikupiti fotografije. Ovo što vam sada šaljem je neka vrsta grube priče, zapravo, uvoda u priču  jer sigurno ima još ljudi i dokumenata kojima se svedočenje može pojačati i kompletirati. U vreme kada se sve događalo mi nismo to posmatrali kao nešto što će biti deo nekakve istorije, već kao način da se prevaziđe dosada svakodnevnog življenja, pa mnogo toga nismo snimali niti smo beležili a protok vremena čini da se dosta toga zaboravlja. Pošaljite mi vašu poštansku adresu pa ću vam poslati i CD jer bi dugo trajalo slanje internetom.

    Pozdrav Ivan Benašić